Uspostavljanje ravnoteže na predmetima 

Dobra ravnoteža i balans su osnove mnogih cirkuskih i izvođačkih tehnika. Različite vežbe utiču na uspostavljanje balansa na nekim od predmeta ali su značajne i za slobodnije kretanje po  sceni i scenskim rekvizitima. Rekviziti za koje je neophodan dobar balans i koji služe za njegovo postizanje su žica, vožnja monocikla, hodanje na štulama, balansiranje na rola-boli…

Žica podrazumeva rad na položaju tela, učenje niza različitih koraka, uspostavljanje ravnoteže na jednoj nozi, poluokret, prelazak preko čitave dužine žice, hod unazad…

Monocikl zahteva uspostavljanje ravnoteže u pokretu i stabilnost u telu dok se pedale okreću.

Štule otkrivaju novi osećaj pri hodanju koji osim razvoja balansa, sigurnosti u sebe i svoje telo, oslobađa i od straha od visine. 

Akrobatika i akrobalans

Partnerska akrobatika pomažu otkrivanju  tela u pokretu kroz kotrljanje, skakanje, padanje, okretanje… Dok partnerska akrobatika podstiče prihvatanje kontakta i relacija koje nas povezuju sa drugima. Kroz timski rad jačamo  svest o odgovornosti prema drugom. 

Vazdušne akrobacije – obruč, svila, trapez

Pristup vazdušnim rekvizitima omogućava prihvatanje novih senzacija koje iz njih proističu. U početku, polaznici uče osnovne figure i otkrivaju  položaje  koji se mogu izvesti na određenoj spravi poput uplitanja nogama, potkolenicama, zaključavanje u sigurnim pozicijama, okretanja… Samostalno istraživanje će postepeno omogućiti prilagođavanje sopstvenom izrazu, personalizovanju figura, pronalaženju novih i stvaranju niza figura. Ova tehnika omogućava osvešćivanje sopstvenih granica i na taj način kontrolu straha od visine.

Žongliranje

Predlažemo igre sa različitim predmetima kao što su loptice, marame, čunjevi, obruči… Neophodan je individualni rad kako bi se prihvatile osnovne tehnike, što zahteva koncentraciju i istrajnost. Uvođenjem različitih igara kroz koje svako prolazi, dolazimo i do otkrivanja „pasinga“ (žongliranje odnosno dodavanje između više osoba). Žongliranje razvija koordinaciju i reflekse (bolju percepciju, smanjenje asimetričnosti, pokrete u stranu, preciznost pokreta…). Osim čiste tehnike, pruža beskonačan teren za poigravanja, razvijajući kako maštu tako i osobenost pojedinca.

Scenske igre i klovnovska tehnika

Scenske igre jačaju svest o grupi, scensku prisutnost i utiču na poštovanje onoga ko je na sceni. Uz kombinaciju sa klovnovskom tehnikom predstavljaju moćan alat za izgradnju lika i pravljenje jasne razlike između „ja sam“ i „ja sam neko drugi“. Ove tehnike podrazumevaju rad sa emocijama i ponovno upoznavanje sebe. Suštinski elemenat ove tehnike  je zadovoljstvo u prikazivanju emocija u direktnoj komunikaciji sa publikom. Tokom radionice, istraživaće se autentičnost, gledanje, slušanje, ritam, improvizacija, igra i predmeti sukoba.

Milan Manić (0d 2016) – profesor fizičkog vaspitanja, cirkuski umetnik i pedagog. Cirkusku pedagošku praksu stekao je dugogodišnjim radom kroz niz radionica, masterklasova i studijskih putovanja i poseta cirkuskim školama u Evropi.

Vladana Manić (od 2016) – Trećinu svog života, vremena i ljubavi posvetila je cirkuskim veštinama i prenošenju znanja koje je organizovala za decu i odrasle. Cirkusku pedagošku praksu stiče dugogodišnjim radom kao i kroz niz radionica sa voditeljem i osnivačem cirkuske škole Turbul, Pjerom Šartieom (Pierre Chartier) iz Nima (Francuska).

Danka Sekulović (od 2016) – diplomirana dramaturškinja koja je iz pozorišnog bekstejdža prešla na cirkusku scenu. Organizuje, pohađa i vodi brojne radionice savremenog cirkusa za decu i odrasle, u Srbiji i u inostranstvu. 

Milica Babić (od 2021) – diplomirani grafičar sa iskustvom od 15 godina u radu sa decom i mladima, stečenim kroz mnogobrojne projekte, radionice i edukativne programe u oblasti vizuelnih umetnosti, 

pozorišta, filma i cirkuskih disciplina. 

Petra Đurašković (2023) – apsolvent Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i nekadašnji polaznik Fabrike savremenog cirkusa, spojila je svoja iskustva upravo u cirkuskoj pedagogiji. Primljena je u cirkusku školu Turbul (Francuka) na jednogodišnji kurs cirkuske pedagogije BIAC, čiji program počinje u septembru 2023.

Lenka Bajčetić (od 2022) – pripadnik prve generacije (2016) edukativnog programa za mlade Fabrika savremenog cirkusa, stečena znanja je nastavila da neguje kroz brojne radionice, edukativne programe i masterklasove u zemlji i inostranstvu. Svoju ljubav prema cirkusu je osim kroz rad na sebi i nastupe poželela da podeli i sa decom i mladima kroz pedagoški rad i deljenje višegodišnjeg iskustva.

Sanja Radulović (2016-2021)- cirkuska umetnica i studentkinja antropologije. Cirkusku pedagošku praksu stiče dugogodišnjim radom u Cirkusferi, kao i kroz radionice sa osnivačem cirkuske škole Turbul, Pjerom Šartieom (Pierre Chartier) iz Nima (Francuska).

Hristina Šormaz (2016-2020) – scenograf  i cirkuski umetnik koji se  tokom svog rada trudi  da istražuje odnose između tela i prostora i tela i scenografije. Svoje znanje je sticala na mnogobrojnim seminarima, radionicama i festivalima u zemlji i inostranstvu. Od 2018. godine ima položenu obuku za cirkuskog pedagoga u cirkuskoj školi Baltazar (Francuska).

Sofija Uzur (2019-2020) – cirkuska umetnica i pedagoškinja. Svoje znanje u cirkuskoj pedagogiji je sticala tokom višemesečnog boravka i pohađanja kursa cirkuske pedagogije BIAC u cirkuskoj školi Turbul (Francuska).